Knez Mihailo Obrenović ostaće upamćen kao državnik zaslužan za okončanje turske vlasti u Srbiji, ali i kao čovek tragične sudbine. Za kratkog života bio je dva puta vladar Srbije, a pored ostalog i veliki dobrotvor Manastira Rakovica. Njegova prva vladavina završila se zbacivanjem 1842, a druga je okončana njegovim ubistvom.

Rođen 1823. kao najmlađe dete kneza Miloša i knjeginje Ljubice, Mihailo  je bio knez Srbije od 1839-1842. i od 1860-1868. godine. Osim Mihaila, knjaz Miloš i Ljubica imali su još Milana, Todora, Mariju, Gabrijelu, Savku (Jelisavetu) i Petriju.

Mihailov stariji brat Milan Prvi Obrenović dobio je presto po pravu nasledstva 1839, ali je bio slabog zdravlja i umro je posle svega mesec dana. Odlukom narodnih starešina na presto je stupio drugi Milošev sin - Mihailo Obrenović. Kako je još bio maloletan, određeno mu je Namesništvo, a Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim unutrašnjim i međunarodnim prilikama. Svrgnut je 1842. godine u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić. Za novog kneza izabran je Aleksandar Karađorđević.

Dinastija Obrenovića ponovo se vratila na vlast u Srbiji posle Svetoandrejske skupštine krajem 1858. godine. To je bila druga vladavina kneza Miloša, a posle njegove smrti 1860. godine knez Mihailo je došao po drugi put na presto.

Veštom politikom postigao je da se Turci isele iz Srbije, da Porta povuče vojne posade koje je držala u srpskim gradovima i da Srbi preuzmu gradove Beograd, Šabac, Smederevo, Kladovo, Užice i Soko. Ferman sultana Abdul Azisa kojim se beogradska, šabačka, smederevska i kladovska tvrđava predaju na upravu i čuvanje knezu Mihailu Obrenoviću i srpskoj vojsci pročitan je 6/19. aprila na Kalemegdanu.

U spoljnoj politici knez Mihailo je zaključio ugovore sa Grčkom, Crnom Gorom i Rumunijom za zajedničku akciju na Balkanu, videvši Srbiju kao Pijemont za okupljanje jugoslovenskih naroda. U unutrašnjoj politici, međutim, njegov apsolutizam nailazio je na otpore, najviše srpske omladine. Zavera protiv kneza završila se brutalno, njegovim ubistvom u nedelju 19. maja 1868. godine u parku u Košutnjaku.

Zahvalna Srbija

Srpski narod podigao je u srcu prestonice spomenik knezu Mihailu na kome su sa dve strane zabeležena imena gradova Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko, koje je dobio za Srbiju. Na pročelju spomenika uklesan je srpski grb, a sa začelja je napisano "Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija".